Brazil, Bahia i Trancoso s kraja prošlog veka *)

*) Prostor jednokratno ustupljen Kralju svih putovanja

Početak ove priče datira još sa kraja osamdesetih godina XX veka. Jutarnje rasanjivanje pred odlazak u osnovnu školu, pogotovo u tmurnim jesenjim i zimskim danima obavezno je išlo uz crtani film oko 7h i jutarnji program RTB. U to vreme urednici jutarnjeg programa, da li zbog manjeg izbora ili nedostatka kreativnosti, program su završavali uvek istim muzičkim spotom koji  je obično bio aktuelni hit. Sećam se da je u to vreme taj hit bio „Lambada“ i spot u kome su glavni junaci bili tamnoputi dečak i zanosna devojčica koji su tada bili približno mojih godina. Posebno očaravajuć bio je  egzotični ambijent u kome su glavni akteri igrali smešni ples u polučučećem položaju ispijajući slatku vodu slamkom iz kokosovog oraha. Da li zbog letnje vreline u tmurnim danima ili zbog besomučnog ponavljanja spota iz jutra u jutro, tek te plaže i predeli ostali su mi urezani u sećanju kao vrhunac letnjeg uživanja.

Dvadesetak godina kasnije, sada već daleke 1997. godine, sticajem okolnosti obreo sam u Brazilu na razmeni studenata. Sa smeštajem u São Paolu, pred kraj tromesečnog boravka odlučio sam da se otisnem na dvonedeljno putovanje prema severu uz obalu i upoznam prave lepote Brazila. I pored ljubaznih i gostoprimljivih domaćina i grupe studenata iz ostalih zemalja, rešio sam da na put krenem sam, sa željom da zađem što je moguće dublje u predele gde nema dosadnih turista koji bi mi smetali da na miru i osami upoznam duh mesta. Prevozno sredstvo zbog smanjenog budžeta bio je autobus. Tromesečno znanje portugalskog i skromna oprema koju su činili šorc, majica, papuče i mali ranac pokazali su se više nego dovoljni za lagodno stupanje u kontakt sa domaćim stanovništvom.

Prva destinacija bilo je malo mesto „Arraial d’Ajuda“ u blizini grada Porto Seguro koji je na ponos Brazilaca prvo otkriveno mesto od strane portugalskih moreplovaca još daleke 1500.god.

„Gostionica od meda“ („Pousada do Mel“) bila je pravi odmor od milionske džungle od grada São Paulo. Ljubazni domaćini sa obaveznim voćnim doručkom učinili su da boravak bude savršen. Nakon nekoliko dana provedenih u istraživanju okoline, usudio sam se da od lokalnog klinca iznajmim bicikl i krenem desetak kilometara ka jugu do mesta Trancoso, a sve po uputstvu knjige „Lonely Planet Guide“ koja je u nedostatku interneta bila pravo blago. Trancoso je malo selo na uzvišenju iznad plaže sa kućama orjentisanim oko pravougaone travnate površine, zapravo fudbalskog igrališta za lokalne klince sa drvenim golovima (ovo je inače obavezna stvar u svakom, pa i najmanjem mestu u Brazilu) na čijem se kraju nalazi stara katolička crkva iz XVI veka. U nedostatku digitalnog apartata, koji je u to vreme bio prava retkost a pitanje i da li bi preživeo lokalne maloletne kradljivce, sve je ostalo zabeleženo na par negativa napravljenih fotoaparatom „idiot“. Na povratku nazad, kada je već pao mrak, prolazeći kroz šumu iz koje su dopirali zastrašujući krici nepoznatih životinja, mali vlasnik bicikla ostao je nažalost bez pedale.

Danas, skoro 30 godina kasnije od buđenja za prepodnevnu smenu uz grupu Kaoma i hit „Šoram u wc, puštam vodu ona ne ide“, saznajem da je spot za pesmu Lambada snimljen upravo na jednoj od plaža bajkovitog seoceta Trancoso.

Advertisements