Aman dete, ne kopaj po pustinji, izbiće Dubai! *)

*)Autorka teksta Hatoor

Zamisli pustinju. Ogromnu i nepreglednu pustinju. Sada zamisli gomilu para u pesku i Mohammeda bin Rashida Al Maktouma kako govori: ovde će da bude najlepši, najluksuzniji, najbogatiji i najprestižniji grad na svetu. I bi tako: Iz Mohamedovih ruku u naše oči. Naše raskolačene, očarane i zadivljene oči. Pogledaš Dubai, zenice se rašire, usta se otvore, vilica padne sve do dole, a onda uleti neki specijalitet libanske, iranske ili arapske kuhinje i ti pomisliš: nisam Arapin, ali dobro veče domovino.

So na ranu iliti noćni let za Dubai. Prelećeš toplo i mirisno more i odjednom, poput eksplozije svog sjaja i glamura ovog sveta u kombinaciji sa konfetama od čistog zlata – Dubai. Pomisliš “Zju, pa ja nikad ne bih mogla ovoliki sjaj i ovo blješt..” i puf! Kupljen si. Momenat u kome te Dubai nespremnog kupio završava blistavim osmehom stjuardese koja te ispraća iz aviona.

Osmesi osmesi osmesi. Svuda oko tebe osmesi. Čak pomisliš da su svi ti divni mali slatki Pakistanci, Filipinci i Indijci zaista srećni dok ti otvaraju vrata taksija ili hotela i obraćaju ti se sa “madam”. Dubai daje taj utisak da su u njemu, zamisli, svi srećni. Ceo grad igra, čini se baš nekako, trbušno i kukovima zamahuje čistom svilom, noseći sa sobom miris slatkog, miris bezbrige, miris nonšalancije i miris bogatstva. E, baš tako miriše Dubai.

Smem li da se usudim da Dubai nazovem gradom sa najvećim na svetu? Ako je nešto najveće na svetu u Dubaiju je. Zastrašujuće visoka, ali neodoljivo vitka i sveže isfrizirana Burj Khalifa, recimo, eno lupila čvrgicu Empajer Stejt Bildingu. Najveći shoping mall na svetu, Dubai Mall, može da se pređe samo jednom. Poprečno. I to nekim prevoznim sredstvom. Za par dana. I to samo ako si potpuno odmoran. Najveći akvarijum na svetu. Najveći zatvoreni ski centar. Najveći hotel na svetu u kojem ako želiš do neke od udaljenijih soba, na raspolaganju imaš omanje motorno vozilo. Madam.

Hrana. Najbolji opis hrane u Dubaiju je: Sarma je bezveze. Pre nego što me napadnete, trknite do Dubaija na porciju iranskog roštilja, sarmica od zelja, pileće džigerice u nekom crnom preukusnom sosu, arapske turšije ili sosa od pasulja i nečeg zelenog, pojma nemam čega, ali verujte da je bolje od svega na šta ste do sada naišli. Raznolikost kuhinja, uticaja, začina i načina čine da nemaš izbor, te da moraš reći: ovde sam u životu najbolje klopao!

I napokon, njegovo veličanstvo – more. More u Dubaiju, to je ono plavo što okružuje Burj Al Arab, znate sigurno. Burj Al Arab je ujutru plav, popodne ljubičast, uveče zeleno-narandžast, a more isto tako. Bar, ukoliko je suditi po školjkama koje te praktično napadaju u fazonu look at me look at me! I sve su najlepše. Na svetu, naravno. Verujem da noću, dok svi spavaju, mali Pakistanci prave, farbaju, lakiraju, poliraju i stavljaju školjkice u more kako bismo se mi turisti iznaoduševljavali.

I tako, desi se da se vratiš iz Dubaija. Bude malo čudno dok se oko ne navikneš na staro. Ali čak i ovde, nekad, jako retko, ali ipak, desi se da nekud prođeš, zahvatiš, osetiš neku kombinaciju karija, mirišljavog štapića i prejakog orijentalnog parfema na toplom vetru i shvatiš koliko ti nedostaje, pa pomisliš po treći put istog dana: ma poslaću bezobrazni pijani sms Dubaiju, pa šta bude!

Advertisements